Konačan Vodič kroz Polaganje Stručnog Ispita za Bezbednost i Zdravlje na Radu (BZR)

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Međutim, sama priprema može biti izazovna zbog obimne materije i čestih promena propisa. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces, na osnovu iskustava kandidata i važećih propisa, kako biste se efikasno pripremili i položili ispit iz prvog pokušaja.

Razlika između Savetnika i Saradnika za BZR

Pre nego što krenete sa pripremom, neophodno je da razumete za koju licencu ispunjavate uslove. Osnovni kriterijum je broj stečenih ESPB bodova.

• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 240 ESPB bodova sa završenim visokim obrazovanjem (tipično iz oblasti tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih ili, za poslove zdravstvene zaštite, medicinskih nauka).
• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za polaganje je potrebno minimum 180 ESPB bodova.

Važno je napomenuti da se prijava za ispit podnosi za konkretnu poziciju. Ako naknadno dostignete veći broj bodova, moraćete ponovo da polažete ispit za viši nivo kvalifikacije.

Struktura i Program Stručnog Ispita po Novom Pravilniku

Program ispita je definisan Pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Ispit se sastoji iz nekoliko delova, a obim znanja zavisi od toga da li polažete za savetnika ili saradnika.

Opšti deo programa (Zajednički za savetnike i saradnike)

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa iz oblasti rada i socijalnog osiguranja:

1. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR), Krivični zakonik (odredbe o delima protiv bezbednosti na radu, kao što je oštećenje brane i nasipa ili nepropisno izvođenje radova). Međunarodni izvori (konvencije) više nisu deo ispitne materije.
2. Opšti propisi o radu, zdravstvenoj zaštiti i socijalnom osiguranju: Zakon o radu (radni odnosi, radno vreme, godišnji odmor, povrede na radu), Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Česta pitanja su: skraćeno radno vreme, kolektivni ugovori, pravo na štrajk, obaveze poslodavca pri povredi na radu.

Posebni deo programa - Ključ za Uspeh

Ovo je najopsežniji deo ispita i zahteva najviše pažnje. Sastoji se od nekoliko celina.

1. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini

Ova celina obuhvata učenje Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini. Morate da znate šta sve ulazi u akt o proceni rizika, ko vrši procenu, kako se identifikuju opasnosti i štetnosti, i kako se donosi zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu

Ovo je jezgro posebnog dela i zahteva detaljno poznavanje sledećih pravilnika. Za saradnike, ovo je glavni fokus u oblasti pravilnika. Za savetnike, ova oblast se takođe detaljno ispituje.

• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (npr. zahtevi za radne prostorije, ventilaciju, temperaturu).
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad (opšti zahtevi za mašine, upravljačke uređaje, zaštitnike).
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (način određivanja i obezbeđivanja zaštitne opreme).
• Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu (vrste i namena bezbednosnih znakova i signala).
• Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstvima (šta mora da sadrži prostorija za prvu pomoć, obuke zaposlenih).
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih (poslovi koje mladi ne smeju da obavljaju, uslovi rada).
• Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete (posebne zaštite i prava).

Pored ovih, za savetnike se u okviru ove celine uče i dodatni, specifičniji pravilnici, kao što su:

• Pravilnik o bezbednosti mašina (sa prilozima).
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (veoma obiman - pitanja o skelama, koordinatorima, zaštiti od pada, rampama).
• Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi.
• Pravilnik o ručnom nošenju tereta (uključujući pojam kumulativne mase).
• Pravilnici o buci, vibracijama, električnoj struji, hemijskim i fizičkim štetnostima (npr. kancerogeni i mutageni agensi, azbest).

Pismeni i usmeni deo ispita

Sam ispit se odvija kroz nekoliko faza tokom jednog dana:

1. Opšti deo (usmeno): Odgovara se pred komisijom. Pitanja se mogu izvlačiti iz kutije ili postavljati iz glave. Ispitivači traže suštinsko razumevanje, a ne nužno reprodukciju teksta od reči do reči. Bitno je pričati i pokazati da razumete pojmove.
2. Izrada pismenog rada (Akt o proceni rizika): Dobijate konkretno radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista) i listu opasnosti i štetnosti. Za pisanje imate oko 2 sata. Na početku birate metodu procene (npr. 5x5, Kinney) i dobijate smernice za nju. Ključno je da u zaključku jasno navedete da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Tokom ovog dela nema stroge kontrole, što vam omogućava da se koncentrišete na sadržaj.
3. Odbrana pismenog rada / Usmeni deo procene rizika: Nakon pismenog dela, usmeno ćete braniti svoj akt ili odgovarati na pitanja vezana za postupak procene rizika (npr. "Šta obuhvata procena?", "Šta je delimična izmena akta?", "Kako se utvrđuju mere?").
4. Posebni deo - Pravilnici (usmeno): Poslednji korak je ispitivanje znanja iz gore navedenih pravilnika. Ispitivač može postavljati pitanja iz glave ili koristiti kutije. Često postavlja i podpitanja kako bi proverio dubinu razumevanja. Očekuje se poznavanje graničnih vrednosti (npr. za buku, vibracije), definicija i konkretnih mera zaštite.

Iskustva sa Polaganja i Saveti Ispitivača

Na osnovu brojnih iskaza kandidata, mogu se izvući sledeći korisni zaključci:

• Ispitivači su uglavnom korektni. Žele da vide da posedujete znanje i da razumete materiju. Ako zapnete, često će vas navodnim pitanjima usmeriti ka odgovoru.
• Ne traži se pamćenje tačnih brojeva članova propisa. Dovoljno je da znate suštinu i da možete da je objasnite svojim rečima.
• Na ispitu iz opšteg dela, "plava gospođa" je postala legendarna. Prema iskustvima, ona je strožija i detaljnija u ispitivanju, posebno iz krivičnog zakonika i Ustava. Pripremite se solidno za taj deo.
• Kod pravilnika, jedan od ispitivača (stariji gospodin) poznat je po detaljnom ispitivanju. Postavlja mnogo podpitanja i traži konkretne odgovore (npr. jedinice mere, granične vrednosti, kategorije bioloških štetnosti).
• Ponesite vodu i hranu. Proces može trajati i po 5-7 sati, a boravak u zgradi je neophodan do završetka svih delova.
• Koristite listu opasnosti i štetnosti koju dobijete. Ona vam olakšava pisanje akta, jer ne morate sve da pamtite napamet.

Kako se Efikasno Pripremiti?

1. Koristite zvanične propise. Iako postoje razne skripte i pripremni kursevi, osnova učenja moraju biti zvanični tekstovi zakona i pravilnika sa sajta Službenog glasnika. Skripte su dobre kao orijentir i za uvid u tip pitanja, ali često sadrže greške ili zastarele informacije.
2. Fokusirajte se na razumevanje, a ne na bubanje. Pokušajte da shvatite logiku iza svakog propisa. Zašto postoje mere za mlade? Koja je svrha oznaka? Kako hijerarhija mera deluje?
3. Vežbajte izradu akta o proceni rizika. Pronađite primere na internetu ili koristite veštačku inteligenciju da generiše okvir za različita radna mesta. Vežbajte da napišete jasan opis posla, identifikujete opasnosti i predložite adekvatne mere.
4. Pratite forum diskusije. Forumi su neprocenjiv izvor živih informacija - o tome koji su pravilnici aktuelni, kakva su iskustva iz poslednjih rokova, i koja se pitanja ponavljaju.
5. Obratite se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Za sve nedoumice u vezi sa programom ili procedurama, najsigurnije je direktno pitati nadležnu instituciju putem mejla ili telefona.

Često Postavljana Pitanja (FAQ)

Da li se još uče međunarodne konvencije?

Ne. Prema novom pravilniku, međunarodni izvori su izbačeni iz ispitne materije za savetnike i saradnike.

Koliko se čeka na termin nakon prijave?

Rok je do 3 meseca od dana prijema prijave. Termini se obično održavaju krajem meseca (zadnji vikend). Prijavljivanje u decembru obično vodi terminu u januaru/februaru.

Šta smem da ponesem sa sobom na ispit?

Dozvoljeno je unošenje vode i hrane. Za pismeni deo (akt) možete koristiti samo olovku i papir koji vam daju, ali pošto nema nadzora, mnogi kandidati imaju i svoje beleške. Ne unosite propise u štampanom obliku. Listu opasnosti i štetnosti dobićete na licu mesta.

Šta ako padnem samo jedan deo ispita?