Studiranje Arhitekture: Sve Što Treba da Znaš Pre Upisa

Pitanje "Da li se isplati upisati arhitekturu?" jedno je od najčešćih pitanja koje postavljaju maturanti i svi oni koji stoje na prekretnici odabira buduće karijere. Ako i ti razmišljaš o ovom izazovnom, ali fascinantnom putu, verovatno te muče brojne nedoumice. Ovaj članak će pokušati da rasvetli sve aspekte studiranja arhitekture, od prijemnog ispita do karijernih mogućnosti, kako bi ti pomogao da doneseš informisanu odluku.

Šta Zaista Podrazumeva Studiranje Arhitekture?

Mnogi zamisljaju studiranje arhitekture kao neprestano crtanje i projektovanje lepih zgrada. Realnost je, međutim, mnogo složenija i zahvalnija. Arhitektura je most između umetnosti i nauke, gde se estetika susreće sa matematikom, fizikom, tehnologijom, sociologijom i istorijom. Tokom studiranja arhitekture, nećeš se baviti samo dizajnom. Stiče se širok spektar znanja - od grafičkog dizajna, crtanja i prostorne orijentacije, preko logike, do poznavanja materijala, konstrukcija, instalacija i energetske efikasnosti. Ovo je zanat u pravom smislu te reči, koji zahteva svestran pristup.

Fakultet traje pet godina i zahteva apsolutnu posvećenost. Čuvene su "noći bez sna" provedene uz table za crtanje i računare, gde se radi na projektima. Ako ovo zvuči zastrašujuće, zapamti - ako nešto zaista voliš, ovaj napor neće biti teret, već izazov koji rado prihvataš. Studirati arhitekturu znači prihvatiti životni stil učenja i stvaranja.

Prvi i Presudni Korak: Kako Se Pripremiti za Prijemni za Arhitekturu

Da bi uopšte krenuo na ovaj put, prvi i najvažniji prelaz jeste polaganje prijemnog. Prijemni za arhitekturu se razlikuje od fakulteta do fakulteta, ali njegova srž se uglavnom svodi na proveru tri ključne sposobnosti: prostornog mišljenja, crtačkih veština i opšte kulture iz oblasti umetnosti i arhitekture.

Dobar način da se pripremiš za prijemni je da rano kreneš. Pripreme za prijemni na arhitekturu treba da uključe:

• Vežbanje crtanja i skiciranja: Redovno crtaj perspektivu, geometrijske oblike, senčenje. Ovo nije talent, već veština koja se može usavršiti.
• Razvijanje prostornog mišljenja: Rešavaj zadatke koji testiraju tvoju sposobnost da zamisliš objekat iz različitih uglova ili da prepoznaš njegovu trodimenzionalnu formu iz dvodimenzionalnog crteža.
• Učenje istorije umetnosti i arhitekture: Upoznaj se sa ključnim epohama, stilovima i značajnim ličnostima. Ovo će ti biti od neprocenjive vrednosti ne samo za pripremu za polaganje prijemnog, već i za ceo tok studija.

Mnogi se opredeljuju za organizovane pripreme za arhitekturu koje pružaju specijalizovane škole ili privatni profesori, jer pružaju strukturiran pristup i iskustvo usmereno ka konkretnom ispitu. Bez obzira na put koji odabereš, doslednost je ključna. Da bi uspešno položio prijemni, moraš da shvatiš da se ne pripremaš za test znanja, već za demonstraciju određenog načina razmišljanja.

Da Li se Studiranje Arhitekture Zaista Isplati?

Ovo je možda i najteže pitanje. Odgovor nije jedinstven i zavisi od tvojih ličnih vrednosti, ambicija i očekivanja.

Sa jedne strane, studiranje arhitekture je fenomenalno iskustvo koje oblikuje način na koji vidiš svet oko sebe. Pet godina provedenih u kreativnoj sredini, učenju i razvoju, ne može se nazvati gubljenjem vremena, pod uslovom da to zaista želiš. Kao što jedan sagovornik kaže: "Pet godina studiranja arhitekture je fenomenalno provedeno vreme, daleko bilo da je bilo gubljenje vremena."

Sa druge strane, ekonomski aspekt je neminovnost. Na početku karijere, plate u arhitekturi mogu biti skromne, a radni uslovi zahtevni. Postoji realnost da se "poslodavci trkaju ko će manje da plati", što je, nažalost, česta pojava u mnogim industrijama, ne samo u arhitekturi. Kao zaposleni, uvek postoji šansa da neko drugi profitira od tvog rada. Međutim, ovo ne mora biti konačna stanica.

Ključ uspeha leži u kontinuiranom učenju i sticanju širokog spektra veština. "Bilo koji faks da završiš, do kraja života nećeš prestati da učiš i razvijaš se." Nakon fakulteta, važno je raditi na referentnim projektima, učestvovati na konkursima, usavršavati se u specjalizovanim softverima, a možda i sticati iskustvo u srodnim oblastima kao što su urbanizam, projektovanje enterijera ili upravljanje građenjem. Mnogi uspešni arhitekti, pored redovnog posla, rade i privatne projekte, čime značajno povećavaju svoje prihode.

Staza ka finansijskoj stabilnosti često vodi ka osnivanju sopstvene prakse. Kao što je rečeno u diskusiji, "ne može ni da pomisli da radi za sebe dok ne savlada sve aspekte svoje struke... možda autolimar može da se osamostali za par godina, ali neki ozbiljniji poslovi zahtevaju 10 godina rada i konstantno učenje." Arhitektura svakako spada u tu kategoriju "ozbiljnijih poslova". Put do sopstvene firme zahteva godina iskustva, građenja reputacije, a često i polaganja dodatnih ispita za licence.

Mogućnosti za Rad u Inostranstvu

Želja za radom u inostranstvu je sasvim opravdana i postoji više načina da se ona ostvari. Diploma arhitekture sa naših prostora generalno je dobro priznata, ali proces nije uvek jednostavan.

Prvi korak je dobro poznavanje jezika zemlje u koju nameravaš da odeš. Bez tečnog jezika, šanse su drastično smanjene, jer arhitektura podrazumeva konstantnu komunikaciju sa klijentima, investitorima, građevinskim firmama i državnim organima.

Svaka zemlja ima svoje specifične procedure za nostrifikaciju diplome i dobijanje licence za rad. U Evropi, Bolonjski proces je donekle olakšao prepoznavanje diploma, ali i dalje je često neophodno polagati dodatne ispite ili proći kroz period pripravništva. Na primer, u Italiji se naš sistem ne prepoznaje u potpunosti, pa se diplomantima sa petogodišnjeg studija često priznaju samo tri godine osnovnih studija, što znači da bi morali da upišu master studije kako bi stekli punu ekvivalentnost.

Kako kaže jedan iskusan sagovornik: "Vani ako može... ali imajte na umu, koliko god da ste bolji od ljudi koji su rođeni i korenom potiču u zemlji u kojoj planirate da odete, vaš nivo je limitiran." Ovo je realna prepreka koju treba uzeti u obzir - "stakleni plafon" za strane radnike često postoji. Ipak, za vrhunske, ambiciozne i prilagodljive pojedince, mogućnosti postoje. "Ako budeš dobar student, doći će stranci iz raznih firmi da te vrbuju za posao i pre nego što diplomiraš." Tržište rada u zemljama kao što su Nemačka, Švajcarska, Holandija ili zemlje Skandinavije je povoljnije, sa boljim platama i organizovanijim uslovima rada.

Arhitektura kao Poziv ili Posao?

Ovo je suštinska dilema. Da li je arhitektura posao kao i svaki drugi, ili je to poziv koji zahteva žrtvovanje zarad stvaranja nečeg trajnog i lepog?

Mnogi veruju da je "taj fakultet stvar ljubavi i znanja, a ne para." Istorijske figure arhitekture jesu stvarale zgrade divljenja, mostove i fabrike, vodeni pre svega željom da ostave trajno delo, a ne da se obogate. Postoje primera ljudi koji su, uprkos mogućnostima da rade širom sveta, odabrali da ostanu i grade za svoju zemlju, zadovoljni skromnijim životom.

Međutim, danasnji konzumeristički društveni pritisak čini takav izbor sve težim. "Današnji mainstream mediji rade sve da te zaplaše, oslabe, učine lakomim na lažan sjaj." Teško je biti zadovoljan malim kada se svuda nameće potreba za skupljim stanom, automobilom i putovanjima. Stoga je važno naći balans - pronaći način da se baviš onim što voliš, a da pritom obezbediš pristojan život sebi i svojoj porodici. Kao što je rečeno: "Džabe meni ljubav prema arhitekturi ako porodicu ne mogu da nahranim."

Odgovor leži u kombinaciji strasti i poslovne inteligencije. Pored tehnničkog znanja, za uspeh u arhitekturi su kĺjučne i socijalne veštine: komunikacija, pregovaranje, marketing sopstvenog rada i građenje mreže kontakata. "Moraš da imaš mnoge, ponajpre socijalne veštine, da bi obezbedio karijeru i bio dovoljno sposoban da obezbediš pristojne prihode."

Zaključak: Da Li je Arhitektura Pravi Put za Tebe?

Odluka da li studirati arhitekturu je duboko lična. Evo kratkog pregleda koji će ti možda pomoći da doneseš odluku:

Upiši arhitekturu ako:

• Iskreno voliš da stvaraš i imaš jaku potrebu da oblikuješ prostor oko sebe.
• Spreman si na intenzivan, naporan rad tokom studija i kasnije u karijeri.
• Razumeš da je fakultet samo početak i da je celoživotno učenje neizbežno.
• Imaš kombinaciju umetničke senzibilitetnosti i tehničkog, analitičkog uma.
• Spreman si da gradiš svoju karijeru strpljivo, svesan da uspeh neće doći preko noći.

Razmisli još jednom ako:

• Tražiš brz i lak put ka visokim primanjima. Postoje isplativiji fakulteti sa bržom stopom povrata ulaganja.
• Očekuješ da će ti sama diploma obezbediti posao i stabilnost.
• Nisi spreman na žrtvovanje ličnog vremena i nisi siguran u svoju strast prema ovoj oblasti.

Konačno, ne gledaj pet godina studija kao "gubljenje vremena". Gledaj ih kao ulaganje u sebe, u svoje znanje i u svoju sposobnost da vidiš svet na drugačiji, dublji način. Prijemni za arhitekturu je samo prva prepreka na tom putu. Kvalitetne pripreme za prijemni su tvoj prvi korak ka ostvarenju sna. Ako odlučiš da kreneš tim putem, pripremi se da daš sve od sebe. Ako ne, svakako će ti stečeno znanje iz priprema za arhitekturu koristiti u bilo kojoj drugoj sferi života. Sudbina tvoje karijere ne zavisi samo od toga da li ćeš položiti prijemni